Profesor Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog, o uzrocima autoimunih bolesti štitaste žlezde i mogućnostima držanja poremećaja pod kontrolom.
KADA se analizama otkrije autoimuna bolest štitne žlezde, endokrinolog odlučuje da li se lekovi odmah primenjuju, ili je bolje da se sačeka sa terapijom. Analize krvi mogu da ukažu na rizik za razvoj hipertireoze, nakon čega male doze sedativa i lekova koji sprečavaju ubrzan rad srca mogu da pomognu u lečenju.
Profesor dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u Kliničkom centru Srbije, u intervjuu za “Novosti” kaže da terapija varira od pacijenta do pacijenta i da je potrebno uzeti u obzir laboratorijske analize, ali i celokupnu kliničku sliku.
– Kada se otkriju povišena antitela na štitastu žlezdu, postoji mogućnost da bolest ostane na tom nivou duži niz godina, odnosno da ne pređe u poremećaj hiperfunkcije ni hipofunkcije. U slučaju hipofunkcije, nećemo davati terapiju dok TSH ne pređe gornje granice. Najvažnija je klinička slika, kako se pacijent oseća i ima li simtome bolesti. Ukoliko se, ipak, radi o ženama koje planiraju trudnoću, terapija se ranije uključuje – kaže prof. Dimitrijević Srećković.
* Koja vrsta bolesti može da se drži pod kontrolom bez lekova?
– To je autoimuna bolest Hašimoto tireoditis. Ona često prethodi poremećaju funkcije štitaste žlezde. Kod nekih pacijenta se manifestuje kao hipertireoza, koja vremenom prelazi u hipotireozu, dok se kod drugih odmah razvija hipotireoza. Oko 90 odsto slučajeva hipotireoza nastaje zbog Hašimoto tireoiditisa.
* Ko najčešće oboleva od Hašimoto tireoditisa?
– Najčešće obolevaju preambiciozne osobe, koje na sebe preuzimaju više zadataka nego što mogu da iznesu. Preopterećenje, malo odmora i sna i stresne životne situacije čest su uzrok ove bolesti. Nekada smo Hašimoto tireoditis otkrivali kod žena posle 35. godine, a danas često i kod studentkinja, čak i srednjoškolki.
Ukoliko nema terapije, kako se bolest drži pod kontrolom?
– Savetujemo više odmora, sna, smanjenje svakog stresa i jačanje imuniteta kroz pravilnu, mediteransku ishranu. Selen je značajan u regulaciji imunog odgovora, koji ima antioksidativne efekte i može da se koristi u dozi od 100 mikrograma dnevno u vidu suplemenata. U nekim slučajevima, propisuju se medikamenti koji nisu nužno namenjeni za bolesti štitne žlezde, ali su korisni u tim slučajevima.
* Na koje lekove mislite?
– Kod latentne, skrivene hipertireoze, vrednosti TSH su blago snižene. U tom slučaju, često se propisuju dva leka, od kojih je jedan za sprečavanje ubrzanog rada srca, dok je drugi sedativ. Iskustvo i praksa su pokazali da se nalazi najčešće popravljaju kroz nekoliko meseci, čime se uspešno prevenira bolest.
* Kada se propisuje puna linija terapije?
– Ako se radi o hiperfunkciji, procena se vrši na osnovu vrednosti FT4 i TSH. TSH obično bude nizak, ispod nule, uz visok FT4. Tada se daje kompletna terapija. U terapiji hipertireoze koristi se antitireodini lekovi uz beta blokatore koji usporavaju srčani rad, kao i sedativi koji smiruju nervozu.
* Kada lekovi za štitastu žlezdu mogu da izazovu kontraefekat?
– Ako pacijent koristi terapiju bez redovnih laboratorijskih kontrola, hipertireoza da pređe u jatrogenu hipotireozu, izazvanu prevelikim dozama leka. To se dešava kod ljudi koji nekontrolisano uzimaju medikament i ne odu na kontrolu više od nekoliko meseci. U slučaju hipertireoze, kontrole treba da budu češće, na dva do tri meseca, da bi se doza leka postepeno smanjivala. Pri ulasku u remisiju nastavlja se terapija beta – blokatorima i sedativima koji sprečavaju recidiv bolesti.
* Koliko se terapija razlikuje kada su u pitanju trudnice?
– Veoma je važno pre planiranjatrudnoće uraditi kontrolu FT4 i TSH. Često TSH u okviru normalnih vrednosti može da dovede do problema sa začećem, pa su savetovane vrednosti između 1.5 i 2.0 mlU. Zato je važna kontrola endokrinologa i adekvatna terapija, koja može da dovede do začeća.
SMANJITI STRES
* MOŽE li bilo kakva terapija da pomogne, ukoliko smo konstantno pod stresom?
– Važna je ravnoteža i duhovno smirenje, kako bismo sprečili da dođe do pogoršanja bolesti. Neophodno je dovoljno sna, odmora, smanjenje stresa, prestanak pušenja i unosa alkohola,šetnja i fizička aktivnost.. Kao zdravi načini ishrane predlažu se kuvana hrana, dinstana navodi sa dodatkom ulja na kraju, pečena u rerni ili na električnom roštilju. Za prženje koristiti ulje od koštica grožđa. Ako postimo, postiže se duhovna ravnoteža, smanjuje napetost i stres, što ima povoljne efekte na jačanje imuniteta i sprečavanje razvoja autoimunih bolesti.
Foto: Z. Jovanović
Izvor NOVOSTI