Da bi se sprečio nastanak naglog gubitka vida na jednom oku mora se raditi na prevenciji nekoliko oboljenja, pre svega gojaznosti, metaboličkog sindroma, predijabetesa, dijabetesa i arterioskleroze. Lekari objašnjavaju da su upravo ovi faktori najčešći razlozi za nastanak takozvanog infarkta oka.
Primena mediteranske dijete,
- odnosno konzumiranje ribe,
- maslinovog ulja,
- voća,
- povrća i
- žitarica,
može da bude veoma korisna u prevenciji arterioskleroze,
ali i kod sprečavanja pojave ovog opasnog oboljenja oka.
Kako objašnjava docent dr Vesna Dimitrijević-Srećković iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, koja je nekoliko godina, u saradnji sa profesorom dr Svetislavom Milenković i profesorom dr Natalijom Jaković-Kosanović proučavala stanje više od 60 pacijenata tragajući za faktorima rizika koji su mogli da izazovu nagli gubitak vida na jednom oku, njihovi rezultati su pokazali prisustvo takozvane arterijske okluzije, koja nastaje iznenada, obično između 50. i 80. godine i bezbolno gubitkom vida na jednom oku, naročito često kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak ili dijabetes,i to u 46 odsto slučajeva.
– Ispitivanje je pokazalo da je venska okluzija, čiji je najčešći uzrok
- poremećen tok krvi,
- promene sastava krvi,
- arterioskleroza,
- embolija krvnih sudova
- ili kombinacija ovih faktora,
dokazana kod 36 odsto pacijenata,
a ishemija papile optičkog živca, gde dolazi do iznenadnog bezbolnog gubitka vida, u 18 odsto slučajeva.
Svi pacijenti imali su stomačnu gojaznost, umereno povišen krvni pritisak i povišene masnoće u krvi – naglasila je naša sagovornica.
Ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da je predijabetes nađen u 31 odsto slučajeva kod pacijenata sa arterijskom okluzijom, dok je dijabetes bio najizraženiji kod venske okluzije kod 40 odsto pacijenata i kod 60 odsto njih sa ishemijom papile optičkog živca.
Analize ukazuju i na to da 50 odsto pacijenata koji su doživeli neki oblik infarkta oka puši,
dok su pacijenti sa arterijskom okluzijom u 100 odsto slučajeva pušači.
– Pacijentima se savetuju da smršaju i smanje stomačnu gojaznost. Preporučuje se pripremanje hrane po jelovnicima zdrave ishrane, bogatoj dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja – smatra dr Dimitrijević-Srećković.
Izvor blic.rs 25.05.2010. 00:02 E. B.
