Prevencija
- gojaznosti,
- metaboličkog sindroma,
- predijabetesa,
- dijabetesa
- i ateroskleroze
neki su od načina sprečavanja nastanka naglog gubitka vida na jednom oku.
Docent dr Vesna Dimitrijević-Srećković, iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, kaže da se pokazalo da su upravo ovi faktori najčešći razlozi za nastanak takozvanog infarkta oka.
Primena mediteranske dijete, odnosno konzumiranje ribe, maslinovog ulja, voća, povrća i žitarica,navodi naša sagovornica, može biti veoma korisna u prevenciji ateroskleroze, ali i u većini slučajeva kod sprečavanja pojave infarkta oka.
Sagovornica „Politike” kaže da je u toku poslednjih šest godina u saradnji sa profesorom dr Svetislavom Milenković i profesorom dr Natalijom Jaković-Kosanović proučavala stanje više od 60 pacijenata tragajući za faktorima rizika koji su mogli da izazovu nagli gubitak vida na jednom oku.
– Naši rezultati pokazali suprisustvo takozvane arterijske okluzije, koja nastaje iznenada obično između 50. i 80. godine i bezbolno gubitkom vida na jednom oku,naročito često kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak ili dijabetes,i to u 46 odsto slučajeva.
Venska okluzija, čiji je najčešći uzrok poremećen tok krvi, promene sastava krvi, ateroskleroza, embolija krvnih sudova ili kombinacija ovih faktora, dokazana je kod 36 odstopacijenata, a ishemija papile optičkog živca, gde dolazi do iznenadnog bezbolnog gubitka vida,u 18 odsto slučajeva. Svi pacijenti imali su stomačnu gojaznost, umereno povišen krvni pritisak i povišene masnoće u krvi – naglasila je naša sagovornica.
Ona je istakla da je predijabetes nađen u 31 odsto slučajeva kod pacijenata sa arterijskom okluzijom, dok je dijabetes bio najizraženiji kod venske okluzije kod 40 odsto pacijenata i kod 60 odsto njih sa ishemijom papile optičkog živca.
Naša sagovornica naglašava da su ispitivanja pokazala da 50 odsto pacijenata koji su doživeli neki oblik infarkta oka puši, dok su pacijenti sa arterijskom okluzijom u 100 odsto slučajeva pušači.
– Pacijenti treba da smršaju i smanje stomačnu gojaznost. Preporučuje se pripremanje hrane po jelovnicima zdrave ishrane, koje sam prilagodila takozvanoj mediteranskoj ishrani, bogatoj dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja – zaključila je doktorka Dimitrijević-Srećković.
Profesordr Zoran Kuljača, direktor Specijalne bolnice za oftalmologiju „Miloš klinika”, kaže da se nekoliko različitih bolesti vezanih za kompromitovanje vaskularnog sistema mrežnjače (retine) može smatrati infarktom oka. On naglašava da se sve karakterišu naglim padom vida, a da u osnovi zapravo leži bolest krvnih sudova koja se manifestuje na oku. Dr Kuljača smatra da, isto kao i mozak, ukoliko mrežnjača ostane bez kiseonika nekoliko minuta, dolazi do izumiranja nervnog tkiva i nepovratnog slepila, što se može dogoditi ako dođe do akutnog zapušenja centralne arterije retine.
– Pošto se proces odvija veoma brzo, retko je moguće da bolesnik stigne do lekara na vreme, a tada treba pokušati sa masažom oka, obaranjem očnog pritiska i eventualno davanjem terapije koja razbija ugrušak kao kod infarkta srca ili mozga. Ponekad ovom dramatičnom događaju prethodi jedna ili više epizoda privremenog pada vida od nekoliko minuta, što bi trebalo da utiče na pacijenta da ode kod oftalmologa na pregled – istakao je dr Kuljača.
Ukoliko dođe do zapušenja centralne vene retine, ili nekog njenog ogranka, pacijent takođe može da primeti pad vida i najčešće nastanak manje ili više guste magle. Kod oko dve trećine bolesnika dolazi do postepenog oporavka vida, a kod trećine do pogoršanja sa daljim slabljenjem vida i drugim komplikacijama,i to u prva tri meseca od početka bolesti. Zato se ovo pogoršanje još zove i „bolest sto dana”.
Autor: Danijela Davidov-Kesarsubota, 28.03.2009. u 22:00
Izvor politika.rs
