Zbog držanja nezdravih dijeta mogu oboleti bubrezi, može doći do poremećaja rada žlezda s unutrašnjim lučenjem, oboljenja srca i zglobova, gubitka tečnosti, vitamina i minerala, pada imuniteta…
Gojaznost, problemi s određenim organima, muke zbog visokog holesterola i triglicerida samo su neki od problema zbog kojih građani traže savet lekara posle neuspešnog držanja iscrpljujućih dijeta. Od kupus dijete preko one s konzumiranjem mesa u izobilju do one koja se zasniva na uzimanju kuvanih jaja ili samo ispijanjem blendiranih sokova, sve se na kraju svede na isto – nagli gubitak a potom povratak starih i dodavanje novih kilograma. Na izbor dijete za koju će se neko odlučiti najviše utiču informacije o brzini i količini gubitka kilograma. Što neka dijeta više obećava na papiru – to će ljudi za njom pre posegnuti. Najopasnije su, ipak, one koje podrazumevaju izbacivanje neke grupe namirnica. Jer, držanjem nezdravih dijeta osoba može da dovede sebe u situaciju da joj obole bubrezi i dođe do poremećaja rada žlezda s unutrašnjim lučenjem, oboljenja srca i zglobova, gubitka tečnosti, vitamina i minerala, pada imuniteta, anoreksije, bulimije, neuroze…
Kad odluče da drže dijetu, mnogi ljudi najpre u potpunosti izbace šećere iz ishrane. Ipak, nutricionisti smatraju da je to pogrešan način da se dođe do željene težine. Ljubiša Knežević, predsednik Društva dijetetičara-nutricionista Srbije, kaže da su namirnice bogate šećerima, to jest ugljenim hidratima, primarni izvor energije za sve funkcije koje obavlja naše telo. Ako ih svedemo na minimum metabolizam opada i tkiva pate za hranom, pri čemu trpe i nervi zbog deficita glukoze. Organizam pretvara ugljene hidrate u gorivo za ćelije i mišiće i zato su izbalansirane količine neophodne u svakodnevnoj ishrani.
Ugljeni hidrati, odnosno šećeri, dele na proste i složene. Prosti šećeri se nalaze u belom hlebu, belom pirinču, pecivu i visoko prerađenim jelima. Ako se u dužem periodu unose više nego što se potroše mogu da dovedu do gojaznosti koja dalje vodi u dijabetes i kardiovaskularna oboljenja – pojašnjava Knežević.
Ljudi se najčešće pitaju zbog čega im se posle iscrpljujućih dijeta uvek vraćaju kilogrami, pa čak dobiju i mnogo više na težini nego što su prethodno izgubili kilograma.
Naš sagovornik objašnjava da se to dešava kod restriktivnih dijeta s malo kalorija, ali i minimalno unetih vitamina, minerala i proteina koji su neophodni organizmu.
Dijeta ne podrazumeva gladovanje, već promenu stila života. Većina brzih dijeta je u početku efikasna jer dolazi do smanjenja kilograma, a to je često rezultat gubitka vode iz organizma. Sva istraživanja su pokazala da je bolji postepen i sporiji gubitak težine. Kada se brzo izgube kilogrami na brzim dijetama obično se ti kilogrami brzo vrate čak i dobije na kilaži što na kraju dovodi do jo-jo efekta. Da bi skinuli opet kilograme ljudi pribegavaju nekoj brzoj dijeti pa se kilogrami vrate i sve tako ukrug. Treba voditi računa i o korišćenju raznih preparata za mršavljenje koji takođe imaju jo-jo efekat. Prestankom korišćenja preparata za mršavljenje kilogrami se u kratkom periodu vraćaju, a to je dodatni šok za organizam – kaže Knežević
Nije mala grupa ni onih koji se odlučuju za držanje dijeta za koje su čuli da su bile uspešne kod njihovih rođaka i prijatelja, a koje im je navodno dao neko iz eminentne bolnice. I tu takođe treba biti oprezan. Profesor dr Vesna Dimitrijević-Srećković, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, ističe da odgovarajući dijetetski režim osobi treba da propiše lekar u saradnji s dijetetičarem uz davanje neophodnih uputstava. Kalorijski unos koji je prepisan jednoj osobi ne mora da znači da je odgovarajući za drugu osobu. Zato je važan individualni pristup, gde se na osnovu pola, telesne težine, godina i stepena fizičke aktivnosti izračunavaju dnevne kalorijske potrebe pacijenta. Ako se primenjuju restrikcione dijete u kojima se gubi pet kilograma i više mesečno, postoji opasnost od velikog gubitka mišićne mase što može uzrokovati poremećaje srčanog ritma i popuštanje srca a zapaženi su i smrtni slučajevi.
Preterani gubitak telesne težine može da uzrokuje izostanke menstrualnih ciklusa, infertilitet, osteopeniju, osteoporozu i viđa se kod osoba s anoreksijom, nervozom. Usled jednolične ishrane koja ne sadrži dovoljno voća i povrća može doći do pada imuniteta koji može uzrokovati brojne hronične bolesti. Ima dijeta u kojima se savetuje samo ispijanje sokova od svežeg voća i povrća. Ceđeni sokovi cvekle, celera, šargarepe, jabuke kao i sokovi od pomorandže, limuna imaju veliki značaj u podizanju imuniteta i stanjima oporavka posle težih operacija, posebno karcinoma. Ali, određene vrste povrća kao što su brokoli, prokelj, kelj, karfiol, spanać ne treba konzumirati u presnom stanju ili u vidu sokova zbog strumogenih supstanci u ovom povrću, koje mogu da dovedu do poremećaja štitaste žlezde i pojave nodusa (čvorova) u ovoj žlezdi. Dovoljna je termička obrada od sedam do 10 minuta na pari ovog povrća, tokom koje nestaju strumogeni faktori i tada nema rizika za poremećaj rada štitaste žlezde – naglašava dr Srećković-Dimitrijević.
Posledice po zdravlje imaju i oni ljudi koji u dijeti jedu samo kuvana jaja ili meni baziraju na primer isključivo na pomorandžama. Dijete koje se baziraju na uskom izboru od samo nekoliko namirnica, kaže ona, jednolične su i opasne. Ovakvim dijetama ne postiže se odgovarajući energetski unos i zadovoljenje energetskih potreba a zbog jednoličnosti ishrane može doći do pada imuniteta i rizika za razvoj drugih hroničnih bolesti. U ordinacije lekara sve više dolaze i ljudi koji su držali dijete zasnovane na konzumiranju mesa do mile volje.
Mesne dijete bogate zasićenim masnoćama životinjskog porekla spadaju u hiperproteinske dijete i nose rizik za oštećenje bubrežne funkcije. Ako se blagovremeno smanji unos belančevina iz mesa, sireva i mleka doći će do normalizacije takozvanog klirensa kreatinina i sprečavanja bubrežnih oštećenja. Kod osoba sa šećernom bolešću posebno treba voditi računa u sprečavanju oštećenja bubrega (dijabetesne nefropatije). Kod onih koji imaju početnu nefropatiju praćenu gubitkom albumina preko bubrega savetujemo ishranu sa smanjenim unosom belančevina zbog čega smo sačinili sedmodnevne hipoproteinske jelovnike koje koristimo u kliničkom radu. Povećan unos belančevina životinjskog porekla rizičan je i za nastanak karcinoma. Takozvane mesne dijete pogoršavaju nalaz masnoća u krvi i rizik od aterosklerotskih komplikacija: angine pektoris, stenoze karotidnih arterija, infarkta, šloga i gangrene – kaže dr Srećković-Dimitrijević, koja se već 25 godina bavi prevencijom dijabetesa tipa 2 primenom mediteranskog načina ishrane, koji podrazumeva veliku potrošnju voća i povrća, integralnog hleba i celog zrna žitarica, orašastih plodova, plave ribe dubokih mora, maslinovog ulja i crnog vina u umerenim količinama.
Autor: Danijela Davidov-Kesar
www.politika.co.rs 22.08.2016. u 09:25
