“Kvartet smrti” čini niz faktora rizika među kojima se kao naročito značajna ističe stomačna gojaznost!
Smanjena fizička aktivnost, broj sati proveden ispred TV-a i kompjutera kao i greške u ishrani koja je bogata slatkišima dovode do tzv. metaboličkog sindroma. O njemu smo razgovarali sa prof. dr Vesnom Dimitrijević Srećković.
Šta podrazumevamo pod metaboličkim sindromom?
Metabolički sindrom predstavlja niz faktora rizika za dijabetes i kardiovaskularnu bolest. Ovi faktori čine takozvani “kvartet smrti” koji obuhvata stomačnu gojaznost, neki od poremećaja regulacije šećera u krvi, povišen krvni pritisak i povišene masnoće. Prof. Alberti aprila 2005. godine dao je novu definiciju metaboličkog sindroma koja ističe veliki značaj stomačne gojaznosti, za muškarce obim struka veći od 94 cm a za žene veći od 80 cm kao glavni faktor metaboličkog sindroma plus dva faktora od sledećih: glikemija veća 5.6 mmol/l, trigliceridi veći od l.7 mmol/l, HDL manji l.0 za muškarce i manji l.3 za žene i krvni pritisak veći 130/ 85 mmHg.
Koje su osobe izložene riziku da dobiju metabolički sindrom?
Najviše izložene riziku su sve gojazne osobe, pogotovu oni koji imaju stomačnu gojaznost. Smanjena fizička aktivnost, nedovoljno kretanje, veliki broj sati proveden ispred TV a i kompjutera kao i greške u ishrani koja je bogata prostim ugljenim hidratima ( slatkišima i slatkim napicima), zasićenim masnoćama životinjskog porekla bez dovoljnog korišćenja voća, povrća, žitarica ključni su razlozi sve veće epidemije gojaznosti i dijabetesa tip 2 u svetu kako kod odraslih tako i kod dece.
Šta je alarm za pojavu dijabetesa kod odraslih?
Kod odraslih alarm za pojavu dijabetesa predstavlja stoma;na gojaznost uz najčešće vrednosti šećera na granici normalnih vrednosti (od 5.6 do 6.l mmlo/l u zavisnosti koju klasifikaciju). To je trenutak kada treba uraditi test opterećenja šećerom na osnovu koga se može postaviti dijagnoza da li neko ima predijabetes ili dijabetes.
Predijabetes predstavljaju dva poremećaja:
- Povišena glikemija na tašte (šećer u nultom minutu od 6.1 do 7.0 mmol/l, a nakon dva sata manji od 7.8 mmol/l)
- Intolerancija na glukozu (šećer u nultom minutu od 6.l do 7,0 mmol/l a nakon dva sata izmedju 7.8 ill.l mmol/l).
Ovo su stanja gde može pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću ili nekim lekovima da se spreči nastanak šećerne bolesti i zato je važno kod svake osobe sa stomačnom gojaznošku uraditi test opterećenja na glukozu koji može otkriti predijabetes.
Tekst: Vesna Stanimirović
Izvor: lepaisrecna.rs
