Maslinovo ulje i mediteranska ishrana redukuju telesnu težinu, sprečavaju pojavu dijabetesa i koronarnih bolesti, holesterola i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze, infarkta, šloga i gangrene, ističe docent dr Vesna Dimitrijević-Srećković, specijalista interne medicine, endokrinolog iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije
Zašto su ljudi u poslednje vreme zaokupljeni zdravljem i lepim izgledom?
Brojne privatne i poslovne obaveze, stalna užurbanost, nervoza, strah od gubitka posla, otuđenost – dodatno utiču na zabrinutost za vlastitu budućnost, koju normalno svi žele da vide u lepšem svetlu. A za to je, kao što znamo, neophodno – zdravlje. Od nedavno se kako u svetu, tako i kod nas razvija anti-aging medicina, koja je posvećena tretmanima, te lečenju posledica starenja lica i tela, ali i poboljšanju opšteg raspoloženja.
Italijanski brend „Promoitalia”, koji postoji više od 20 godina u 32 zemlje, od nedavno je i u Beogradu otvorio svoj prvi „Anti Aging” centar. U pitanju je jedan od vodećih globalnih proizvođača estetskih aparata, medicinskih sredstava i kozmetike. U Napulju je Centar za istraživanje gde radi tim lekara estetske medicine, specijalista interne medicine, anesteziolog i klinički patolog. Takođe, tamo se nalazi i Centar za edukaciju i rigoroznu obuku, koju je završila i ekipa iz Beograda, u čijem sastavu su bili dermatolog, lekar stručni saradnik, viši kozmetičar estetičar i elektroinženjer.
Primenjujemo isključivo njihove aparate i kozmetiku za nehirurške metode. Procedure su bezbolne, te se ne koristi anestezija, a svakom klijentu se pristupa individualno u relaksirajućoj atmosferi uz ambijentalnu muziku, ukratko za časopis WHITE predstavlja koncept „Promoitalia Anti Aging Center” u Beogradu dr Svetlana Grubor, dermatovenerolog. Prema njenim rečima, klijenti mogu dobiti konsultacije i tretmane iz estetske medicine: mezoterapija kiseonikom i koktelima, radiotalasni lifting, hijaluronska kiselina za bore, usne i ožiljke, tretmani laserom (podmlađivanje, epilacija, lečenje akni i kapilara), kavitacija, fizikalni pregledi lekara (kutometrija, plikometrija, dermoskopija) i prilagođena dijeta.
Najpre se za svakog klijenta sagledava stil života koji utiče na starenje, ali ako je potrebno, sprovode se i procedure od kojih se izdvaja najdelotvornija pomoću aparata „pro3son”, koji kombinuje akustične talase, ozon, laser, infracrveno zračenje i aktivne koktele. Za aparat sličan ovom, recimo Madona je izdvojila 50 hiljada evra. Popularniji naziv je mezoterapija bez igala, a koristi se za tretmane zatezanja kože lica, vrata i dekoltea, fleka na koži, izbeljivanje, tretmane akni, kože ruku i stopala, zatezanje kože tela, tretman celulita, wellness tretmane tela, zatim za poboljšanje cirkulacije nogu, tretman strija, ožiljaka, opekotina, bola i edema, navodi dr Miloš Banković, stručni savetnik.
Osim toga, u ovom Centru uskoro će početi da se koriste i hirurške niti za zatezanje kože lica, a intervencije će raditi isključivo lekar iz Italije. Postupak se sprovodi u lokalnoj anesteziji i konci se resorbuju nakon dve godine, bez štetnih posledica. Konačno, nakon primene nekih od pomenutih tretmana, klijenti mogu da se relaksiraju u anti-aging kafeu zatvorenog tipa, gde će im biti servirana čaša kvalitetnog francuskog anti-aging vina, prirodnog voćnog soka, proteinskog napitka „Promoitalia”, kafa ili čaj.
Blagodeti mediteranske ishrane
No, bez obzira na sve estetske korekcije, valja imati na umu da je tajna dugovečnosti u tanjiru i to, pre svega, u mediteranskoj hrani, koju voli čak 68 odsto ljudi u svetu, tako da ne čudi predlog španske vlade da se uvrsti u Uneskovu listu zaštićene svetske kulturne baštine.
Nažalost, Srbi imaju naviku da jedu kaloričnu hranu i po svemu sudeći, ne haju mnogo za upozorenja stručnjaka da tako narušavaju svoje zdravlje. O tome svedoče i podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje da je samo četvrtina ljudi spremna da smanji unos masti, dok bi petina građana redukovala unos soli. Ribu jede 49 odsto Beograđana, voće 50,6 odsto, svakodnevno doručkuje tri četvrtine ljudi, užina 11,7 odsto građana, a svaki deveti popije dve šolje mleka ili mlečnih napitaka. Zato ni ne čudi što više od polovine žitelja Beograda ima neku hroničnu bolest.
Za razliku od našeg naroda, Italijani i Grci odavno znaju za blagodeti mediteranske hrane, čije je poreklo Krit. Posle Drugog svetskog rata, naučnici su otišli na ovo ostrvo da otkriju tajnu dugovečnosti i zdravlja, da bi ustanovili da je sadržana upravo u ovakvoj ishrani, koja je uravnotežena i niskokalorična.
Zahvaljujući takvoj ishrani, manji je procenat gojaznih, obolelih od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Osim toga, Italijani imaju i vedar odnos prema životu, kao što i obavezno uživaju u manjim obrocima u krugu svoje porodice. Oni dnevno unose 35 do 40 odsto masnoća, uz testenine, hleb i pice, a koriste i maslinovo ulje koje zadržava hranljiva svojstva. U pitanju je hladno ceđeno ekstra devičansko ulje sa 77 odsto nezasićenih masnih kiselina, dobijeno mehaničkim procesom prerade. O raširenosti njegove upotrebe govori i podatak da se u Italiji godišnje proizvede 650 hiljada tona maslinovog ulja. Pri tom, neophodno je da temperatura maslinovog ulja bude 10 do 15 stepeni i da bude zaštićeno od svetlosti.
A kako prepoznati pravo maslinovo ulje? Najpre po zelenkastoj boji, koja ima pikantnu gorčinu, zatim po ukusu mešavine trava i voća, zatim po tome što se hladno maslinovo ulje zgušnjava kada se stavi u zamrzivač, a ukoliko se to ne dogodi sigurno se radi o mešavini sa jevtinijim uljem. Zbog proverenog kvaliteta maslinovog ulja, ni ne čudi što u Italiji cveta seoski turizam, uz godišnju posetu od dva miliona posetilaca godišnje i potražnju za ovim uljem, koja raste 10 odsto godišnje.
Bilo kako bilo, maslinovo ulje i mediteranska ishrana redukuju telesnu težinu, sprečavaju pojavu dijabetesa i koronarnih bolesti, holesterola i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze, infarkta, šloga i gangrene, ističe docent dr Vesna Dimitrijević-Srećković, specijalista interne medicine, endokrinolog iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije. Ona savetuje da ugljeni hidrati dnevno budu od 50 do 60 odsto zastupljeni u ishrani, masnoće oko 30 odsto, a belančevine treba unositi od 12 do 16. Posebno valja voditi računa o tome da se maslinovo ulje ne prži, već se njime samo prelivaju salate i dodaje se na kraju kuvanja.
Ishranu je potrebno obogatiti i koštunjavima plodovima, tako da šaka do dve badema, oraha, lešnika može biti veoma korisna, jer smanjuje opasnost od infarkta. Kao obrok, recimo, možete pojesti prepečeno parče crnog hleba, preliveno maslinovim uljem, na koje se stavi nekoliko kolutova paradajza. Ukoliko pak ne upotrebite maslinovo ulje, dovoljno je da pojedete 5 maslinki, što odgovara kašičici maslinovog ulja. Nasuprot tome, sa solju ne treba preterivati (ima je dovoljno u hlebu), kao ni sa mesom i mlekom, jer je za sprečavanje progresije nefropatije – neophodan manji unos belančevina.
Planiranje obeda
Najbitnije je da se dan uskladi sa unosom namirnica, naglašava za WHITE Jasmina Stojanović, nutricionistadijetetičar. To znači da je potrebno redovno da se jede i da se unapred planira šta će se jesti, jer u suprotnom ljudi se prejedu u pogrešno vreme i tada se hrana ne sažvaće dovoljno, zbog čega se ni ne iskoriste svi njeni hranljivi sastojci. Nasuprot tome, kada se jede na vreme imamo mnogo više energije.
Otuda, dan valja početi tako što ćemo med i to plastičnom kašičicom (jer metalna uništava enzime i razlaže minerale u medu) razmutiti u čaši vode, koji se potom resorbuje za 15 minuta dajući organizmu hranljive materije, organima za varenje enzime i mozgu glukozu. Posle toga, trebalo bi konzumirati sveže voće, a na poslu pojesti sendvič napravljen od dosta svežeg povrća sa pavlakom ili jogurtom, raznim aromatičnim začinima, parčetom sira, suncokretom i susamom. To će nas osvežiti i daće nam dosta energije, a neće opteretiti organe za varenje, niti će izazvati pospanost. Tri sata posle sendviča, trebalo bi pojesti i svežu voćku ili popiti čašu prirodno ceđenog soka, a nakon sat do dva valjalo bi uzeti i šaku zrnastog voća, koje je malog glikemijskog indeksa, te zato i imamo potrebu da ga više jedemo. Ali, iako su koštunjavi plodovi neophodni u ishrani zbog hranljive vrednosti, od velikog je značaja da se unapred odredi količina, zbog njihove velike energetske vrednosti.
U slučaju da na poslu ostajemo do 17 ili 18 časova, dva sata nakon zrnastog voća valjalo bi pojesti i (voćni) jogurt, a ako se ostane duže i dvopek, ovsene ili lanene pločice. Kada dođemo kući oko 18 ili 19 časova, pojede se pola porcije sveže salate, a druga polovina uz obed i to četiri sata pre spavanja. Nakon toga, pojede se dva decilitra supe, a zatim neko jelo (parče mesa dva do tri puta sedmično, riba, povrće, parče sira).
Da bi osoba što duže bila zdrava i mlada, trebalo bi da unosi namirnice iz svih grupa, a da izbegava one koje su pune aditiva, konzervansa i boja, podvlači Jasmina Stojanović. J.V.
Ispitivanje
Koliko hrana utiče na životni vek, pokazalo je i ispitivanje 74 hiljade žitelja devet evropskih zemalja starosti 60 godina, koji su zahvaljujući mediteranskom načinu ishrane živeli duže jednu do pet godina. Takođe, smanjena je i stopa smrtnosti od bolesti srca za 31 odsto, učestalost raka debelog creva za 25 odsto, dojke za 15 odsto i prostate za 10 odsto. A pošto bi o pravilnoj ishrani trebalo voditi računa od malih nogu, bitno je i saznanje da jedna kašičica maslinovog ulja dodata kašici potpomaže razvoj očiju i mozga kod beba.
Voda i slatkiši
Da biste znali koliko vode je potrebno da popijete u toku dana, dovoljno je da telesnu masu podelite sa brojem 6 i rezultat koji dobijete označava broj čaša vode koji je vama neophodan. Naravno, leti se unos vode povećava. Mnogi ljudi koji vodu piju tokom jela, znači da hranu ne žvaću dovoljno i zato bi valjalo da je piju nakon obeda, za razliku od ostalih koji dovoljnim žvakanjem iz namirnica izvlače dovoljno vode, zbog čega pijenjem vode tokom jela neće narušiti ravnotežu u varenju. Za slatkišima, pak imamo potrebu u dva slučaja – kada preskačemo obroke (usled pada šećera posežemo za nečim slatkim) i nakon obeda, što znači da smo pojeli više nego što nam je bilo potrebno, ističe Jasmina Stojanović.
Izvor farmaceuti.com
